О књизи: година / „...Када сам се појавио, махнула ми је руком у поздрав, сео сам за сто – и све око нас је нестало, остали смо само ми - ја и она... На све моје предлоге да одемо заједно, да се прошетамо на свежем ваздуху, она је увек одговарала - неки други пут... Чудан пар. Не Одисеј и Пенелопа, не Мајстор и Маргарита... Уликс и Марго.” Песме у причи су из циклуса „Одисеј, син Лаертов».